Прва фаза: Грчка победа; Грчката армија, со британска воздушна и материјална поддршка, ја одбива почетната италијанска инвазија и со контранапад го окупираа југот на италијанска Албанија каде што војната се претвора во ќор-сокак.
Грчко-италијанскa војна бил комфликт померѓу Кралството Италија и Грција, која Италијанците ја нападнале од Албанија. Војната траела од 28 октомври 1940 година до 6 април 1941 година и го означила почетокот на балканската кампања за Втората светска војна. Војната е завршена со нападот на Грција после катастрофалниот пораз на италијанската војска.
Војна
Германската војска на 7 октомври влегла во Романија, за подготовките за операцијата Барбароса за да ги штити нафтените полиња кај Плоешти. Бенито Мусолини не бил однапред известен и тоа го сметал за опколување на италијанската сфера и предложил планови за инвазија на Грција.
Италијанскиот генералштаб изработил три плана. План „Е“, кој вклучувал напад врз Југославија со истовремени безбедносни мерки против Грција; план „Ц“ за напад врз Грција со истовремени безбедносни мерки против Југославија и, конечно, план кој предвидувал мерки доколку ништо не се случи. Во исто време, военото министерство подготвуваше план за демобилизација на две армии од 600.000 луѓе.
Одлуката за напад врз Грција беше донесена на 8 октомври, а нападот започна на 28 октомври 1940 година. Во три часот по полноќ, на грчкиот диктатор Јоанис Метаксас му беше врачен италијански ултиматум. До шест часот тоа утро тој мораше да се покорува. Сепак, италијанските трупи ја нападнаа Грција уште во 5:30 часот. Адолф Хитлер тогаш беше на пат. Тој прво отиде кај Франциско Франко за да ја придобие Шпанија да се приклучат на силите на Оската. Тој не успеал. Се враќал дома преку Виши, каде сакал да го убеди Петен на поголема покорност. Го добил писмото на Бенито Мусолини во кое го известува дека има намера да ја нападне Грција. Кога Хитлер го прочитал писмото, тој предложил разговор во Фиренца, на 28 октомври. Кога Хитлер излегол од возот во Фиренца тој ден, Мусолини триумфално извикал: „Фирер, маршираме!“
Благодарение пред сè на нивната авијација, која беше шест пати побројна од грчката, Италијанците постигнале успех во првите денови. Со една оклопна дивизија и две засилени пешадиски дивизии нападнаа од југозапад. На североисток, имаше три засилени италијански пешадиски дивизии. Во централниот дел на фронтот, планинска дивизија се обиде да ги пробие планините Пинда за да стигне до Метсовон. Од таму, имено, имаше повеќе проодни патишта на кои тие можеа поуспешно да ги користат своите тенкови. Борбите во центарот беа решавачки на крајот. Тогаш началникот на грчкиот Генералштаб, генералот Александар Папагос, издаде наредба што потсетува на борбата на Старите Грци против Персијците. Ноќта помеѓу 9 и 10 ноември грчките војници се искачиле на падините на Пинд, оставајќи го центарот целосно незаштитен. Кога се разденило, Грците го нападнале крилото на алпската дивизија „Јулија“, оставајќи ранети и многу воен материјал, а остатокот од италијанската дивизија морал да се повлече во Албанија. Влијанието на оваа грчка победа се рефлектирало и врз другите делови на фронтот. Ситуацијата на фронтот многу брзо се сменила, толку многу што Грците наскоро можеле да започнат контраофанзива на 14 ноември. Нападите на грчката војска најпрво започнале на граничното подрачје кон Југославија. Грчките трупи напредувале на Западниот фронт речиси без никакво одлагање. Италијанците добивале сè повеќе засилувања, па наскоро грчката контра-офанзива била запрена. Паузата траела до 8 декември, кога Грците повторно нападнале. Италијанците биле туркани подалеку и западно.
На 22 ноември во Рим владеела целосна паника. На 5 декември, Мусолини, преку италијанскиот амбасадор во Берлин, испратил итно барање да изнуди каква било помош од Германците.
Во меѓувреме, Грците сè повеќе напредувале. На североисток, тие го окупирале градот Поградец, во центарот биле пред сообраќајната клучка Клисура, на југозапад го обиколиле албанското пристаниште Химара. Мобилизацијата на ново демобилизираните лица започнала повторно во Италија.
Загриженоста за грчките успеси растеше во Берлин, особено откако британската авијација и даде одредена поддршка на грчката армија. Германците почнаа да стравуваат за нафтените полиња во Романија. Следуваше период на тајни преговори меѓу Метаксас и Хитлер, кој сепак ги отфрлија германските услови за посредување.
На Хитлер во тоа време му беше јасно дека тој сепак ќе мора да смета на војната на Балканот. Уште на 18. ноември тој и нареди на Врховната команда да изготви оперативен план за напад врз северна Грција и евентуално на целата земја.
На албанскот фронт во меѓувреме грчкиот напад се одвивал поспоро. Трупите биле премногу далеку од своите бази, така што снабдувањето станало тешко. Сем тоа Грците ги исцрпија своите резерви, додека новите постојано пристигнуваа на страната на Италијанците. Сепак, недостасуваше успехот, кој му беше потребен на Мусолини толку многу. Кога на 19. јануари 1941 година решил да појде во Германија на разговор со Хитлер, дознал дека неговата најдобра девизија „Тоскански волци” била срушена.
Во јануари 1941 година, грчкиот генерал Метаксас починал ненадејно, но тоа немало посебен ефект врз грчката војска. На почетокот на март, Италијанците започнале офанзива и се обиделе да возвратат, но набрзо биле запрени. После ова, стабилизираната борбената линија останала непроменета до почетокот на германскиот напад врз Грција.
Италијанска катастрофа
Причините за италијанската катастрофа се многу: тотална неподготвеност на војската за војна, тотално потценување на грчката војска, премали сила за инвазија на многу тежок терен, неискористување на првичната иницијатива и она што ги придружуваше италијанските војници насекаде на боиштата - релативно низок борбен морал.
↑Грчките вооружени сили потпишале примирје со Италија и Германија на 23 април 1941, но борбите помеѓу силите на Оската и грчките сили продолжиле до крајот на битката за Крит.
Argyle, Christopher (1980). Chronology of World War II. New York: Exeter Books. ISBN9780896730717.CS1-одржување: ref=harv (link)
Bauer, Eddy (2000) . Young, Peter (уред.). The History of World War II (Revised. изд.). London: Orbis. ISBN978-1-85605-552-9.CS1-одржување: ref=harv (link)
Bell, P. M. H. (1997) . The Origins of the Second World War in Europe (2. изд.). London: Pearson. ISBN978-0-582-30470-3.CS1-одржување: ref=harv (link)
Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (1998). A History of Eastern Europe: Crisis and Change. London: Routledge. ISBN978-0-415-16111-4.
Buell, Hal (2002). World War II, Album & Chronicle. New York: Tess Press. ISBN978-1-57912-271-3.CS1-одржување: ref=harv (link)
Carr, John C. (2013). The Defence and Fall of Greece 1940–1941. Barnsley: Pen and Sword. ISBN9781781591819.CS1-одржување: ref=harv (link)
Carruthers, Bobb (2013). Blitzkreig in the Balkans and Greece 1941. Barnsley: Pen and Sword Military. ISBN978-1-78159-207-6.CS1-одржување: ref=harv (link)
Cervi, Mario (1972). The Hollow Legions. Mussolini’s Blunder in Greece, 1940–1941. trans. Eric Mosbacher. London: Chatto and Windus. ISBN978-0-7011-1351-3.CS1-одржување: ref=harv (link)
Dear, I. C. B.; Foot, M. R. D., уред. (1995). The Oxford Companion to the Second World War. Oxford/New York: Oxford University Press. ISBN978-0-19-214168-2.
Duignan, Peter; Gann, Lewis H. (1995). World War II in Europe: Causes, Course, and Consequences. Stanford, CT: Stanford University, Hoover Institute Press. ISBN978-0-81793-752-2.
Fischer, Bernd Jürgen (1999). Albania At War, 1939–1945. West Lafayette, IN: Purdue University Press. ISBN978-1-55753-141-4. Посетено на 9. 6. 2015. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)CS1-одржување: ref=harv (link)
Gedeon, Dimitrios (2001). „Ο Ελληνοϊταλικός Πόλεμος 1940–41: Οι χερσαίες επιχειρήσεις“. Ο Ελληνικός Στρατός και το Έπος της Βορείου Ηπείρου. Athens: Periskopio. ISBN978-960-86822-5-2.CS1-одржување: ref=harv (link)
Gooch, John (2007). Mussolini and His Generals: The Armed Forces and Fascist Foreign Policy, 1922–1940. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-85602-7.CS1-одржување: ref=harv (link)
Higham, Robin (2015) . Diary of a Disaster: British Aid to Greece 1940-41. Lexington: University Press of Kentucky. ISBN9780813192918.CS1-одржување: ref=harv (link)
Hinsley, F. H. (1994) . British Intelligence in the Second World War. Its influence on Strategy and Operations. History of the Second World War (Abridged (2nd revised). изд.). London: HMSO. ISBN978-0-11-630961-7.CS1-одржување: ref=harv (link)
Jowett, Philip S. (2000). The Italian Army 1940–45: Europe 1940–1943. I. Oxford/New York: Osprey. ISBN978-1-855-32864-8.CS1-одржување: ref=harv (link)
Kershaw, Ian (2007). Fateful Choices: Ten Decisions that Changed the World, 1940–1941. London: Allen Lane. ISBN978-0-7139-9712-5.CS1-одржување: ref=harv (link)
Kitromilides, Paschalis M. (2008) . Eleftherios Venizelos: The Trials of Statesmanship. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN978-0-748-63364-7.CS1-одржување: ref=harv (link)
Knox, MacGregor (1986). Mussolini Unleashed 1939–1941. Politics and Strategy in Fascist Italy’s Last War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-33835-6.CS1-одржување: ref=harv (link)
Knox, MacGregor (2000). Common Destiny. Dictatorship, Foreign Policy, and War in Fascist Italy and Nazi Germany. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-58208-7.CS1-одржување: ref=harv (link)
Knox, MacGregor (2000). Hitler’s Italian Allies. Royal Armed Forces, Fascist Regime, and the War of 1940–1943. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-79047-5.
Koliopoulos, Ioannis (1978). „Εσωτερικές και εξωτερικές εξελίξεις από την 1η Μαρτίου 1935 ως την 28η Οκτωβρίου 1940; Ο Πόλεμος του 1940/1941“. Ιστορία του Ελληνικού Έθνους, Τόμος ΙΕ′: Νεώτερος ελληνισμός από το 1913 ως το 1941. Ekdotiki Athinon. стр. 358–411, 411–453.CS1-одржување: ref=harv (link)
Lepre, Aurelio (1989). Le illusioni, la paura, la rabbia: il fronte interno italiano 1940–1943. Napoli: Edizioni scientifiche italiane. ISBN978-8-87104-132-2.CS1-одржување: ref=harv (link)
Macksey, Major Kenneth (1972) . Pitt, B.; Mason, D. (уред.). Beda Fomm: The Classic Victory. Ballantine's Illustrated History of the Violent Century, Battle Books. 22. New York: Ballantine Books. ISBN978-0-345-02434-3.CS1-одржување: ref=harv (link)
Mack Smith, Denis (1982). Mussolini. London: Littlehampton Book Services. ISBN978-0-29778-005-2.
Maiolo, Joe (2010). Cry Havoc: The Arms Race and the Second World War 1931–1941. London: John Murray. ISBN978-0-7195-6519-9.CS1-одржување: ref=harv (link)
Martel, Gordon, уред. (1999). The Origins of the Second World War Reconsidered. London: Routledge. ISBN978-0-415-16325-5.CS1-одржување: ref=harv (link)
Mazower, Mark (2001) . Inside Hitler's Greece: The Experience of Occupation, 1941–44. London: Yale University Press. ISBN978-0-300-08923-3.CS1-одржување: ref=harv (link)
Montanari, Mario (1980). La Campagna di Grecia. Ufficio Storico. I. Roma: Stato Maggiore dell'Esercito. OCLC476593622.CS1-одржување: ref=harv (link)
Paoletti, Ciro (1985). A Military History of Italy. Westport, CT: Praeger. ISBN978-0-275-98505-9.CS1-одржување: ref=harv (link)
Petraki, Marina (2014). 1940: Ο άγνωστος πόλεμος. Η ελληνική πολεμική προσπάθεια στα μετόπισθεν. Athens: Patakis Editions. ISBN978-960-16-6026-4.CS1-одржување: ref=harv (link)
Piekalkiewicz, Janusz; Van Heurck, Jan (1985). The Air War: 1939–1945. Poole: Blandford Press. ISBN978-0-918678-05-8.
Playfair, Major-General I. S. O.; Stitt RN, Commander G. M. S.; Molony, Brigadier C. J. C. & Toomer, Air Vice-Marshal S. E. (1954). Butler, J. R. M. (уред.). The Mediterranean and Middle East: The Early Successes Against Italy (to May 1941). History of the Second World War, United Kingdom Military Series. I. 3rd impression, 1959. HMSO. OCLC888934805.
Plowman, Jeffrey (2013). War in the Balkans: The Battle for Greece and Crete 1940–1941. Barnsley: Pen & Sword Military. ISBN9781781592489.CS1-одржување: ref=harv (link)
Raugh, H. E. (1993). Wavell in the Middle East, 1939–1941: A Study in Generalship. London: Brassey's UK. ISBN978-0-08-040983-2.CS1-одржување: ref=harv (link)
Richter, Heinz A. (1998). Greece in World War II. trans. Kostas Sarropoulos. Athens: Govostis. ISBN978-960-270-789-0.CS1-одржување: ref=harv (link)
Rochat, Giorgio (2005). Le guerre italiane 1935–1943. Dall'impero d'Etiopia alla disfatta. Einaudi storia. Torino: Einaudi. ISBN978-88-06-16118-7.CS1-одржување: ref=harv (link)
Rodogno, Davide (2006). Fascism's European Empire: Italian Occupation During the Second World War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-84515-1.CS1-одржување: ref=harv (link)
Steiner, Zara S. (2005). The Lights that Failed: European International History, 1919–1933. New York: Oxford University Press. ISBN978-0-19-822114-2.CS1-одржување: ref=harv (link)
Stockings, Craig; Hancock, Eleanor (2013). Swastika over the Acropolis: Re-interpreting the Nazi Invasion of Greece in World War II. Leiden: BRILL. ISBN978-9-00425-459-6.
Svolopoulos, Konstantinos (1978). „Η εξωτερική πολιτική της Ελλάδος“. Ιστορία του Ελληνικού Έθνους, Τόμος ΙΕ′: Νεώτερος ελληνισμός από το 1913 ως το 1941. Ekdotiki Athinon. стр. 342–358.CS1-одржување: ref=harv (link)
Terraine, John (1997) . The Right of the Line (Wordsworth. изд.). London: Hodder and Stoughton. ISBN978-1-85326-683-6.CS1-одржување: ref=harv (link)
Verzijl, J. H. W. (1970). International Law in Historical Perspective (Brill Archive. изд.). Leyden: A. W. Sijthoff. ISBN978-90-218-9050-0.CS1-одржување: ref=harv (link)
Zapantis, Andrew L. (1987). Hitler's Balkan Campaign and the Invasion of the USSR. Eastern European Monographs. New York: Columbia University Press. ISBN978-0-88033-125-8.CS1-одржување: ref=harv (link)